Oсновна школа

РЕЧ-ДВЕ О НАШОЈ ШКОЛИ

Top of ForBottom of FoTop of ForBottom of Form

Основна школа "Митрополит  Михаило" у Сокобањи је матична школа са  издвојеним осморазредним одељењима у Мужинцу и Врелу и четвороразредним издвојеним одељењима у Реснику, Поружници, Врбовцу, Рујевици, Трубаревцу, Јошаници, Жучковцу, Врмџи, Трговишту, Шарбановцу, Николинцу, Блендији, Дугом Пољу, Богдинцу, Сесалцу, Милушинцу, Читлуку, Језеру, Белом Потоку и једним комбинованим одељењем у матичној школи за децу лако ометену у развоју.

До 1.9.2003. године oсновна школа је носила назив Димитрије Драговић, основана Одлуком Народног одбора среза Сокобањског  oд 11. децембра 1978. године. Од 1.9.2003. године oсновна школа носи назив „Митрополит Михаило“. Седиште школе је у Сокобањи у улици Митрополита Михаила 5. Школа свој дан обележава 14. октобра. Настава од 1. до 3. разреда  школе  реализује се у згради која је саграђена 1894.године. Настава од 4. до 8. разреда реализује се у школи изграђеној 1963.године.

Основна школа ,, Митрополит Михаило’’,  Сокобања

Садржај:                                                                                                          

•       Песталоци                                                                                    

•       Дан школе

•      Књижевно вече са Шекспиром

•      Сокобаштина

•      Мали Пјер

•      US Geography and Me

•      Додела похвалница најуспешнјим ученицима

•      Успех ученика на такмичењима

•      Бесплатна ужина за ученике

•      Литерарни кутак

•      Спортска дешавања

       Марија Илић – 1. место нa                                Додела похвалница најуспешнијим ученицима

       републичком такмичењу

Наши матуранти

ПЕСТАЛОЦИ

Ученици 7. и 8. разреда, који су присуствовали радионици ,,Образовање за права детета“, као и чланови ђачког парламента, у два наврата су путовали у Швајцарску, у Песталоци, где су боравили 15 дана и тамо учествовали у радионицама. По повратку, држали су радионице о правима детета и дискриминацији  својим друговима, како би им пренели своје искуство. Са ученицима су путовали и помоћник директора Владан Маринковић, учитељица Тања Динић, педагог  Милена Мијалковић, наставник историје Наташа Златковић и учитељица Јелена Миленовић.  И ученици и наставници су презадовољни, а сарадња са Књажевцем, који је организатор, и Песталоцијем  биће настављена.

Дан школе

Дана 14. октобра 2016. Основна  школа ,, Митрополит Михаило“ је обележила свој дан – Дан школе. Ученици су, уз помоћ наставница Марије Миленковић и Милене Марковић, одиграли две представе -  ,,Мали принц“ и ,,Хип хоп шајкача. Уживали смо гледајући талентоване ученике  који су нас насмејали до суза. Хвала наставницама и ученицима!

Књижевно вече са Шекспиром

,,TO BE OR NOT TO BE...”

У школској библиотеци је  19. априла 2017. одржано књижевно вече у част Вилијема Шекспира. Наши ученици су успели да нам дочарају љубав Ромеа и Јулије, сазнали смо много тога о његовом животу и делима, а организатори програма, Јулија Петровић и Милена Милетић Илић, провериле су наше знање путем квиза на крају програма. Хвала организаторима и публици, стварно смо уживали!

СОКОБАШТИНА

 У сарадњи са телевизијом ,,Књажевац инфо“ из Књажевца снимљено је неколико емисија о Сокобањи, а водитељи и главни актери били су наши ученици: Вишња Живковић, Немања Миловановић, Тијана Симић, Ђорђе Најдић и Симона Јакшић. На следећем линку можете приступити нашем интернет каналу  Сокобаштина.

Мали Пјер

Прво место на републичком такмичењу за дечију карикатуру МАЛИ ПЈЕР, освојила је ученица Марија Илић, 8-3. Честитамо Марији, али и наставницама Маријани Петровић и Снежани Стефановић!

US Geography and me

Наша ученица Петра Аврамовић учествовала је у финалном кругу такмичења, које је одржано у Америчком кутку у Београду. Били смо у посети Амбасади САД-а, упознали смо се са маринцима, били смо гости амбасадора Кајла Ската, који нас је, заједно са другим званичницима, дочекао у својој резиденцији. Петра је на овом такмичењу заузела високо четврто место – каже наставница Јулија Петровић.

Честитамо Петри и наставницама Ани Хаџи Павловић и Јулији Петровић!

ДОДЕЛА ЗАХВАЛНИЦА НАЈУСПЕШНИЈИМ УЧЕНИЦИМА

Дана 21. јуна 2017. године Општина Сокобање је прославила свој дан, као и 180 година организованог туризма. На свечаној седници у хотелу Моравица председник општине,  Исидор Крстић ,  уручио је захвалнице најуспешнијим ученицима, као и ђаку генерације Ђорћу Арсићу, који ће добити новчану награду у висини просечне плате.

Наши одликаши

БЕСПЛАТНА УЖИНА

Ученици од првог до осмог разреда  од другог полугодишта школске 2016/2017. године, имали су обезбеђену бесплатну ужину. Бесплатна ужина је била доступна свим ученицима, а састојала се од производа  који су током изјашњавања ученика имали највише гласова и то: плазма и млеко Кравица, тук, слани кекс и млеко Кравица, бонжита и воћни сок, кекс ел вита, млеко Кравица, Бејк ролс и сок – каже директор школе Марија Кузмановић.    

             ЛИТЕРАРНИ КУТАК        

СРЕЋА

Шта је то срећа, питање је вечно,

да ли је то чврсто или нешто течно?

Некоме је срећа у хамбургеру, пици,

некоме на плажи, неком на Ибици.

Али права је срећа љубав оца и мајке,

када је имаш, осећаш се као лик из неке бајке.

Браћа Дисић

ШУМСКИ ПЕЈЗАЖ

`Сунце се полако буди из свог кратког сна, над  густом, зимзеленом шумом, враћајући румену боју у небеске образе. Топао јутарњи поветарац плеше око витих грана. Кроз густе шумске ходнике често се пробије понеки дуги, златни зрак обасјавајући суво земљино тло и играјући се сенкама. Младе веверице хитро скачу по гранама, кријући се од сунца, док их сиви шумски зечеви јуре. Шумска река лагано тече док се у њој осликава, као по платну, по неки комад насмејаног неба, заклоњен врховима грана. На чистини, где једна шума престаје, а почиње друга, хорда лептира раскошних крила сетно се њише на меланхоличном пролећном ветру, полако одлазећи назад. У густој зимзеленој шуми, може се наћи понеки стари храст који пркоси времену. Он често тако сетно гледа у даљину, осећајући се усамљено и отуђено, међу свим тим високим боровима. На његовим жилавим рукама понекад се заустави радознала сврака, жустро чаврљајући, подсећајући га да је и даље жив. Он се радосно смеје и посматра је својим старим замагљеним очима.

У даљини, далеко од шумских дубина, на једној старој стени, седи један стари степски вук, који је, отуђен од свега, највише волео да посматра тамне шумске врхове из своје бесконачне празне степе. Тако празне и бесконачне, баш као што су и мрачне дубине његовог усамљеног срца. Пред његовим очима руменило се смењује у тмину која вијуга кроз шумске пролазе. Цела шума сија, обасјана свицима и огледа се у тужним, плавим очима степског вука, док се звезде на небу гасе, баш као и нада у његовом усамљеном срцу. Стари жути месец га посматра саосећајно, као да говори ,,Ниси сам...“

Милица Остојић VII -1  разред

МОЈ БОЖИЋ

Бадњи дан... У зору идем са оцем и братом по бадњак. Сутрадан у зору, свечано обучени, седамо за трпезу да се омрсимо након поста. Трпеза је веома богата и лепа на Божић. Ломимо божићну чесницу на онолико делова колико има чланова породице. Свако од нас се нада да ће извући кованицу из свог дела чеснице. Мирис грејане ракије и чаја се шири просторијом, а дом одише топлином. Док сам био мали, током ноћи, Божић Бата ми је поред кревета остављао поклон. Веровање да он заиста долази радује малу децу. Дочекујемо полазника који улази са бадњаком да нам честита Божић, мајка га служи доручком, части га новцем и пуном кесом воћа. Ја се спремам да полазим код бабе, а баба спремно очекује мој долазак. Као и увек, од ње добијам новац, и више него што треба.

Осећај радости, среће, мириса које нам Божић доноси, као и породица на окупу, то је заправо Божић. Божић је породица, Божић је љубав.

Андрија Радановић 7-1

Волите себе

Био једном један сиромашан дечак, који је имао дар да прича са Сунцем, Ветром, Месецом и звездама. Кад год је причао са њима , они су били тужни. Месец је желео да буде као Сунце, да сија дању. Сунце је желело да буде као звезде, мало, али сјајно. Ветар је желео да  буде као Месец, да сија ноћу и да га сви виде. Само су звезде биле задовољне собом и када их је дечак питао да ли би и оне волеле да буду неко други, оне су одговориле да су срећне такве какве су, мале и сјајне и да не желе да се мењају, нити завиде онима који су већи и сјајнији од њих.

То је поента моје приче, треба да научите да волите и прихватите себе таквим какви сте. Немојте желети да будете неко други, јер сте управо ви једна од оних сјајних звезди, посебни и само своји.

Данијела Најдановић 7-1

Савремена Фема

                Некада су постојали телефони са спиралном жицом, затим бежични, мобилни, а затим и телефони који од ружних пачића направе лабуда и све то може видети читав свет на друштвеним мрежама. И опанак може постати штикла, и старац младић, и дебео витак, и неважан важан, и туђим перјем се оките покондиране тикве, оне обичне, најобичније.

            Сликала се сваког дана девојка, не баш лепа, не баш згодна, сиромашна духом. Сликала се поред скупих аутомобила, у скупој гардероби, средивши своје лице у фотошопу и добијала је дневно на стотине удварача, ласкаваца, лепих речи, те је и сама поверовала у све то. То је хранило сујету и она је понављала сликање сваког дана. Није се јављала старијим другарицама, није била љубазна ни према коме, јер су јој очекивања била везана за понуде да оде Дубаи, Лондон, Париз...

Није она за ово обично, није она да учи, ради, ствара, мучи се. Она је рођена да ужива, упознавала је многе, али они би били разочарани оним што би видели и чули. Иако је преузимала мудре цитате за статусе, у стварности те памети није било. Ни лепоте, ни тог приказаног луксуза. Година за годином она је почела све више да буде тужна и уплакана. Једном се пробудила очима замагљеним страхом од новог дана. Она није била онаква како се приказивала. Није било више старих пријатеља, јер је заслужно од њих добила подсмех за лажно приказивање себе. Покондирана тиква је морала да се погледа у огледало и призна себи ко је заправо. Околина и друштво ионако су знали да је Фема.

Можда није лоше некада поправити, нашмикнкати стварност зарад лепше слике, али истина је боља и од најлепше лажи. Лепо је нешто некада обојити лепшом бојом, али треба се чврсто држати онога што стварно јесмо.

Лола Јовановић (VII разред – Врело)

Пронашао сам времеплов

                Ишао сам улицом, птице су певале, било је мирно. Нисам ни слутио да ће се нешто необично десити. Одједном нешто је засветлело у даљини. Био сам радознао, па сам се упутио ка том светлу. Тамо је била нека машина која личила на телефонску говорницу. Ушао сам унутра. Тамо се налазио један компјутер на коме је писало: „Укуцајте место и време“. Укуцао сам 1988. година, Стари рудник. Одједном сам се створио испред једне куће где се играло много деце. Приближио сам им се и упитао како се зову. Једна девојчица је рекла да се зове Елена, личила је на моју мајку. Заједно смо се играли неко време, а онда сам се вратио до говорнице. Желео сам да одем на још једно место, па сам укуцао 2013. година, место: Читлук. Изашао сам из времеплова, била је ноћ. У даљини сам видео мог оца како иде путем. Према њему је великом брзином ишао ауто. Знао сам шта ће се десити па сам брзо потрчао и повикао: „Склони се са пута!“ онда отац се склонио, а ауто је пројурио поред њега. Брзо као ветар сам појурио до времеплова и написао 2017. година, место: Читлук. Вратио сам се кући, све је било другачије. Мој отац је стајао испред куће, а ја сам му потрчао у загрљај и заплакао.

Иако знам да је немогуће променити прошлост, волео бих да постоји времеплов.

Петар Радин (V разред – Врело)

Ливада у пролеће

Док ветар нежно милује траву,

а киша кваси цветиће,

благи поветарац доноси пролеће.

Док понеко дрво на пропланку самује,

пролеће нове боје дарује...

И рој пчела се чује

како нежно и тихо зује.

Кад кап кише на цвет слети,

мали лептир од њега одлети.

Чује се птичији гласић нежни,

нестао је покривач снежни.

И насмејано  је свако лице,

јер певају срећно птице.

Тек ујутру рано када сунце свиће,

видиш на листу од капи кристалиће.

Антонија Стефановић 5-1

Инспирација

Неког инспирише река,

неког шоља млека,

а мене природа нежна и мека.

Природа лепа, природа бајна,

мирише сва шарена и сјајна.

У природи седим на нежној трави,

а поред мене ходају вредни мрави.

Поток жубори, цвеће мирише,

у природи је живота све више и више.

Неког инспирише река,

неког шоља млека,

а мене природа нежна и мека.

Мила Илић 5-1